Jedna od manje vidljivih, ali izuzetno važnih uloga sporta i rekreacije u životu mladih jeste prevencija rizičnih ponašanja, uključujući eksperimentisanje sa alkoholom, duvanjem i psihoaktivnim supstancama. Mladi koji su redovno uključeni u sportske aktivnosti pokazuju značajno niže stope rizičnih ponašanja u poređenju sa vršnjacima koji nisu fizički aktivni.
Mehanizmi koji stoje iza ove zaštitne uloge sporta višestruki su. Fizička aktivnost zapošljava slobodno vreme mladih na konstruktivan način, smanjujući izloženost situacijama u kojima može doći do eksperimentisanja sa štetnim supstancama. Sport takođe razvija osećaj samopouzdanja i lične vrednosti koji smanjuje potrebu za traženjem prihvatanja kroz rizična ponašanja.
Sportska zajednica pruža mladi osobi osećaj pripadnosti, identiteta i socijalnog prihvatanja, što su psihološke potrebe koje se inače mogu tražiti u problematičnim okruženjima. Vrednosti koje sport propagira – disciplina, poštovanje, odgovornost i zdravlje – direktno se suprotstavljaju kulturi rizičnih ponašanja.
Programi koji kombinuju sportske aktivnosti sa edukacijom o zdravlju i prevencijom zavisnosti pokazuju posebno dobre rezultate. Podrška trenera, roditelja i vršnjaka u sportskom kontekstu može biti presudna za mlade koji prolaze kroz izazovne periode odrastanja. Sport nije samo fizička aktivnost, već i snažan vaspitni i preventivni alat sa dugoročnim pozitivnim uticajima.